Posebno

Rudna renta (part II): Tumačenje sporazuma


Dugo nisam napisao post. Iskren da budem, ništa od jutros nije ni ukazivalo na to da ću prekinuti apstinenciju. Ponajmanje da će jedan od ranijih postova dobiti nastavak.

Ipak…

U toku prepodneva razgovarao sam sa članom MZ Banatsko Aranđelovo; pisao sam već o njima,  i za matični list i za blog.  Razlog poziva ticao se pre svega ovdašne (novosadske) teme koja muči mog sagovornika, iako smo se, naravno, dotakli i tema koje muče sve u njegovom rodnom mestu. Između ostalog, i rudne rente.

Koji sat kasnije, videh ovo:

(Bojan Đurić je poslanik LDP u Narodnoj Skupštini Repubike Srbije.)

Iz odgovora koji je Đurić,  na poslaničko pitanje koje je uputio 25. septembra, dobio iz Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, a koji mi je ljubazno dostavio, proizilazi da će iznosi rudne rente koje je NIS dužan da isplaćuje biti uvećani SAMO ukoliko bude povećana eksploatacija.

Setivši se ljudi iz Aranđelova koji se toliko nadaju da će se od iduće godine,  po slovu zakona, u njihovu jadnu kasu sliti ipak nešto više novca, ipak sam se latio pisanja.

Šta smo ovde imali?

Ministar Baćević navodi da će do „isteka roka važenja Sporazuma“ NIS plaćati iznos rudne rente po stopi koja je važila u trenutku potpisivanja tzv. Energetstko sporazuma.

Dakle, 3 posto, ali do kada? Ispada, u narednih 26 godina.  Naime, Energetski sporazum sa Rusijom ratifikovan je 9. septembra 2008. godine, s rokom važenja od  30 godina, s tim da će se po isteku tog perioda sporazum se automatski produžava za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi raskid ugovora devet meseci pre isteka.

Podsećanja radi, pre godinu dana  nekadašnji premijerov savetnik za energetiku Petar Škundrić najavio je da će izuzeće NIS iz povećanja rudne rente sa 3 na 7 posto (kako nalaže čl. 136 Zakona o rudarstvu iz 2011)  trajati do kraja 2012, odnosno „do završetka ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pančevu“.

Ostavljam tu mogućnost da ne umem najbolje da čitam sporazume, ali mi se nešto čini da u odredbi Energetskog sporazuma, koju citira ministar, ne postoji osnov za dugoročno izuzeće od povećanja rudne rente.

Kakve su posledice čitanja sporazuma, onako kako ga čita ministar? Prema podacima iz 2011, od ukupno 2,9 milijardi dinara uplaćenih na ime rudne rente, NISov udeo iznosi 2,1 milijarde.

Koliko će budžet države ali i budžeti lokalnih samouprava,  od kojih neke poprilično zavise upravo od prihoda od rudne rente, biti uskraćeni na godišnjem nivou, za sada postoje samo procene.  Jednu je izneo upravo poslanik Đurić.

(Istine radi, nisu u pitanju moji podaci, već podaci Uprave za trezor.)

Ko misli da je 25-26 miliona evra malo, tome ne mogu da pomognem.  U Aranđelovu jako dobro znaju koliko je i milion dinara, naročito onih koje nedostaju – mnogo.

(Više o ovoj temi možete pročitati u postu Rudna renta: koliko zapravo (ne)znamo?)

Advertisements
Uobičajen
Ostalo, Posebno

„Rudna renta“: koliko zapravo (ne)znamo?


Nakon što sam početkom marta boravio u Banatskom Aranđelovu, seocetu na tromeđi granica Srbije, Rumunije i Mađarske, a potaknut pričama koje sam tamo čuo, odlučio sam da se pozabavim pitanjem (problemom?) naknade za korišćenje mineralnih sirovina, takozvanom „rudnom rentom“:  iznosom koji se uplaćuje na ime eksploatacije mineralnih sirovina ali pre svega – kako se taj iznos utvrđuje.

Moje istraživanje bilo je inicirano nezadovoljstvom žitelja Aranđelova visinom naknade za korišćenje, konkretno, nalazišta nafte u opštini Novi Kneževac: duboko su uvereni da iznos „rudne rente“ koji se uplaćuje u budžet opštine nije srazmeran količini nafte koja se izvuče iz njihove zemlje u toku kalendarske godine.

Za potrebe istraživanja kontaktirao sam Agenciju za energetiku Republike Srbije, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Naftnu industriju Srbije te Upravu za trezor Ministarstva finansija Republike Srbije.

Najpre, nekoliko uvodnih napomena:

– naknada za korišćenje mineralnih sirovina, odnosno „rudna renta“, jeste iznos koji se uplaćuje na osnovu prihoda koje „nosilac eksploatacije ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, određen na osnovu prihoda ostvarenog od neprerađene mineralne sirovine, ili od prihoda ostvarenog od prodaje tehnološki prerađene sirovine“. (čl. 136 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima)

– sve do stupanja na snagu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, decembra prošle godine, naknada za izvađenu naftu i gas iznosila je 3 odsto, da bi zakonom bila povećana na 7 procenata. To povećanje, međutim, neće „kačiti“ Naftnu industriju Srbije sve do, kako je zvanično saopšteno, završetka ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pančevu.

(izvor: Večernji list)

– uplaćena „rudna renta“ na teritoriji Srbije deli se ovako: u visini od 40% prihod su budžeta Republike Srbije, u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija, a u visini od 20% su sopstveni prihod Ministarstva. (čl. 137 ZRGI)

– kada se pak eksploatacija vrši na teritoriji autonomne pokrajine, renta se deli na sledeći način: u visini od 40% prihod su budžeta Republike Srbije, u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija, u visini od 10% su prihod budžeta autonomne pokrajine, a u visini od 10% su sopstveni prihod Ministarstva. (čl. 137 ZRGI)

Na osnovu pisanih odgovora, kao i odgovora na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, stvari, u najkraćem, stoje ovako:

– u 2011. na račun Uprave za trezor uplaćeno je oko 2,9 milijardi dinara na ime „rudne rente“;

– prema podacima koji su mi dostavljeni iz NIS-a, ova kompanija je u 2011. proizvela oko milion i po uslovnih tona nafte sa 650 naftnih i 95 gasnih bušotina, i na ime „rudne rente“ uplatila 2,1 milijardi dinara;

– od eksploatacije mineralnih sirovina na teritoriji Vojvodine, dobit od „rudne rente“ u 2011. iznosila je blizu 2 milijarde dinara; gotovo polovina tog iznosa završila je u budžetima 29 vojvođanskih lokalnih samouprava;

(Izvor: Uprava za trezor MF)

Sledi pregled uplata naknada za korišćenje mineralnih sirovina na račun Uprave za trezor u periodu 2008-2010, kao i pregled naplaćenih i raspoređenih prihoda od naknade za korišćenje mineralnih sirovina na teritoriji AP Vojvodine u periodu 2008-2010:

Uprava za trezor:   2008;  2009;  2010.

Prihodi od rudne rente na teritoriji AP Vojvodine:  2008;  2009;  2010.

NAPOMENA: Podaci Uprave za trezor Ministarstva finansija RS dobijeni su na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja; zahtev je upućen 8.3.2012, na zahtev odgovoreno 14.3.2012.

A sad o tome kako se dolazi do iznosa „rudne rente“ i o onome što, recimo, žitelje Banatskog Aranđelova najviše nagoni na sumnjičavost prema podacima koji im se predočavaju, a tiču se količine izveđene nafte: ko kontroliše verodostojnost tih podataka?

Kako mi je predočeno, iznos naknade za korišćenje mineralnih sirovina određuju se na osnovu podataka o prihodu koje nosilac eksploatacije dostavlja nadležnim državnim organima.

Međutim, važećom zakonskom regulativom, kako mi je rečeno u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine, „nije posebno regulisano da li i ko treba da kontroliše fizički obim proizvodnje, a na osnovu koga firme ostvaruju svoj prihod koji na kraju pak služi kao osnovica za obračun naknade“.

U praksi ova kontrola se vrši ukrštanjem podataka iz raznih tehničkih dokumenata (godišnji planovi, godišnji izveštaj, bilans stanja rezervi) i finansijskih izveštaja (bilans stanja) koje su kompanije u skladu sa zakonom dužne da redovno dostavljaju nadležnom republičkom, odnosno pokrajinskom organu.

Da li je dobro ili loše što kontrola fizičkog obima proizvodnje nije zakonom regulisana jeste otvoreno pitanje, ali pri tom treba imati u vidu kako bi to stvarno funkcionisalo u praksi. Naime, na teritoriji AP Vojvodine samo nafta i gas se eksploatišu iz 166 ležišta, u okviru 57 naftnih, gasnih i naftno-gasnih polja na području 23 opštine. Na ovim ležištima se nalazi više od 900 pojedinačnih bušotina pa, i  pored toga što nisu sve stalno u fukciji, postavlja se pitanje njihove efikasne fizičke kontrole.

(iz odgovora Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine)

Fizička kontrola obima proizvodnje sa bušotina, uvereni su u Vladi Vojvodine, biće moguća tek kad NIS završi sa opremanjem i umrežavanjem svih proizvodnih bušotina. Kontrola bi se, kažu, obavlja iz jednog dispečerskog centra, gde bi se „slivali“ svi relevantni podaci, kako o uslovima koji vladaju u bušotinama – pritisak, temperatura itd, tako i o proizvedenim količinama nafte i gasa i to neprekidno tokom 24 časa“.

ZAVRŠNA REČ:  Podaci od Uprave za trezor stigli su mi nakon što je  u Dnevniku objavljeno istraživanje, pa sam deo tih podataka naknadno iskoristio.  Kompletne podatke odlučio sam da učinim dostupnim ovde, manjim delom zbog toga što ih je bilo nemoguće objaviti ni u printanom, niti u eletronskom izdanju Dnevnika, već pre svega  kako bih olakšao trud svima koji se odluče da se pozabave ovom temom.

Uobičajen