Izbori u Kataloniji – šta je važno znati?

Birači u španskoj autonomnoj regiji Kataloniji (7,5 miliona stanovnika) danas biraju novi saziv parlamenta koji ima 135 mesta.

OPŠTI PODACI: Katalonija je podeljena u četiri izborne jedinice, što odgovara administrativnoj podeli na četiri provincije: Barselona, Girona, Leida, and Taragona. Najviše poslanika, 85, bira se u Barseloni; 18 se bira Taragoni, 17 u Gironi, and 15 u Leidi. Mandati se dele po proporcionalnom sistemu koristeći D’Ontovu izbornu formulu. Izbori prag iznosi 3 posto (na nivou čitavog regiona). Za izbore se prijavilo 114 stranaka, ali će u parlament verovatno ući između 5 i 8 stranaka.

Nosilac izborne liste u Barseloni po tradiciji je lider stranke koji je ujedno i kandidat za predsednika Vlade Katalonije (Generalitat).

DELJENJE KARATA: U prethodnih sedam godina, u dva mandata, Kataloniju je vodila tročlana koalicija levice, na čelu sa Sapaterovim socijalistima (predsednik Vlade bio je Hose Montilja). Prognoze govore da nakona današnjih izbora socijalisti prelaze u opoziciju, i da će sa sadašnjih 37 mandata pasti na 35 ili, u najgorem slučaju, na čak 28 mandata. Izgledni poraz katalonskih socijalista analitičari tumače kao veliko nezadovoljstvo načinom kako lider španskih socijalista i premijer Hoze Rodrigez Sapatero upravlja ekonomskom krizom (rekordna nezaposlenost u EU od čak 20 odsto što je oko 5 miliona ljudi, sve glasnije najave “grčkog scenarija”…).  Ono što brine socijaliste je to što su za maj iduće godine zakazani izbori za 13 regionalnih parlamenta kao i lokalni izbori, a ni parlamentarni 2012. nisu daleko…

Novi predsednik Vlade Katalonije, sva je prilika, biće Artur Mas, lider CiU (Konvergencija i unija), koalicije umereno nacionalističkog desnog centra.  Sa sadašnjih 48, CiU bi mogla da skoči na 59, ili čak 65 mandata, odnosno samo tri manje od apsolutne većine. Sa 10 mandata u španskom Kortesu, CiU će nakon izbora dodatno porasti cena, tim pre jer će biti potrebni premijeru da progura važne zakone, i još više od toga – da preživi.

Kao treća po snazi mogla bi da bude levičarska i proindependistička ERC, ali se očekuje da će zabeležiti za 6-11 mesta slabiji rezultat nego na prethodnim izborima 2006 kada su osvojili 21 mesto.

Blagi skok u broju mandata mogli bi da računaju narodnjaci iz PP, sa 14 na 17 mandata.

U igri za preostale mandate je još nekoliko manjih stranaka, a u najoptimističnijim prognozama mesto u parlamentu mogao bi da dobije i Katalonska solidarnost za nezavisnost, nedavno osnovana proindependistička stranka koju predvodi bivši predsednik Barselone Đoan Laporta.

STATUS: Po predikciji izbornih rezultata za današnje izbore moglo bi se reći da, s jedne strane, predstavljaju parcijalni referendum o Vladi u Madridu. S druge pak strane, očekuje se da rezultati posvedoče o stvarnom raspoloženju Katalonaca prema eventualnom redefinisanju odnosa unutar Španije.

Katalonija je 2006. dobila novi Statut koji je proširio i ovako velike nadležnosti, pre svega u fiskalnoj sferi, koje je ovaj region imao još od ponovnog sticanja autonomnog statusa krajem 70-ih godina. Statut je potvrđen u Kortesu (španskom parlamentu) pre svega zahvaljujući predizbornom dogovoru Sapatera i katalonskih stranaka.

Ipak, Ustavni sud Španije presudio je juna ove godine da je 14 odredbi Statuta neustavno; pored ostalog, da Katalonci ipak nisu nacija, već, po tumačenju sudija, nacionalnost u okviru španske nacije. Zbog takve odluke dan uoči finala Mundijala u Južnoj Africi (slučajno?) više od milion ljudi protestovalo je na ulicama Barselone, a na čelu protesta bili su svi viđeniji katalonski političari koji su zajedno nosili transparent “Mi smo nacija”.

Podrška opciji nezavisne Katalonije unutar EU skočila je nakon odluke Ustavnog suda na 42 odsto, što je za 12 procentnih poena više nego 2003. godine.

Od septembra prošle godine u pojedinim delovima Katalonije održana su neobavezujuća izjašnjavanja o nezavisnosti Katalonije. Od 3 miliona upisanih birača, na nezvanične referendume je izašlo 20 posto (581.428), od kojih je  92.8% (539.591) glasalo za nezavisnost.  U samoj Barseloni referendum će biti održan aprila iduće godine.

(zelnom bojom označeni su delovi Katalonije u kojima su birači glasali za nezavisnost; izvor Wikipedia)

Gorak ukus

Najava Igora Pavličića da će polovina predviđenog budžeta za javnu proslavu Nove godine u Novom Sadu biti uplaćena u humanitarne svrhe, pored ostalog i za obnovu Kraljeva, svakako zaslužuje pohvalu, ali za euforiju nema mesta.

Jer, pre samo dve nedelje stvari su stajale posve drugačije. Tada je novinaru Dnevnika novosadski gradonačelnik poručio da se NG budžet, projektovan na nekih 20 miliona dinara, neće dirati jer Novi Sad ima odakle da donira novac za urgentne potrebe.

Šta je u međuvremenu nateralo Pavličića da promeni stav?

Sveži zvanični podaci o tome koliko kuća u Kraljevu mora da bude srušeno jer više ni pod kojim uslovima ne mogu da služe onima koji su ih podizali, svejedno da li krvavo ili manje krvavo? Organizovanje Teletona za Kraljevo? Po(r)uke sa Glavnog odbora? Poseta predsednika Kraljevu? Pompezni dolazak estradnih zvezdi sa šleperima i čekovima?

Zar pre dve nedelje, a to je bilo, da vas podsetim, desetak dana nakon najsnažnijeg potresa, situacija nije bila alarmantna?! Zar sve one suze, tuga, očaj, beznađe, uznemirijuće fotografije i još potresniji snimci nakon 3. novembra, koji su i pokrenuli Tanju da osmisli kampanju saGLASNI, nisu bile dovoljne snažne da bi promenile planove i izmenile ugovore?

Da li je, možda, moralo da prođe dve nedelje e kako humani gest ne bi ni slučajno bio protumačen kao uvažavanje razumnih zahteva javnosti?

Pa čak i ako je, među svim onim blogerima, fejsbukerima, tviterašima, običnim građanima, koji su uputili apel lokalnim samoupravama da se prizovu pameti i barem OVAJ put smanje doživljaje – dakle, čak i ako je među svima njima, kao sastavni deo te javmosti,  bilo i građana Novog Sada?

Posle svega, dobili smo taj priželjkivani humani gest. Pokazalo se da ipak nije teško odvojiti sa hrpe namenjene derneku. Ostaje, međutim, taj gorak ukus da gradonačelnik to ipak nije uradio kako bi pokazao da mu je važan glas (su)građana i između izbora. Ili je on ubeđen da je to i pokazao, e samo u to, barem mene, ne može da ubedi.  Lako bi da je to učinio pre dve nedelje.

Uopšte se ne bih bunio da me ovih dana obuzima euforija. Naprotiv.