Posebno

Rudna renta (part II): Tumačenje sporazuma


Dugo nisam napisao post. Iskren da budem, ništa od jutros nije ni ukazivalo na to da ću prekinuti apstinenciju. Ponajmanje da će jedan od ranijih postova dobiti nastavak.

Ipak…

U toku prepodneva razgovarao sam sa članom MZ Banatsko Aranđelovo; pisao sam već o njima,  i za matični list i za blog.  Razlog poziva ticao se pre svega ovdašne (novosadske) teme koja muči mog sagovornika, iako smo se, naravno, dotakli i tema koje muče sve u njegovom rodnom mestu. Između ostalog, i rudne rente.

Koji sat kasnije, videh ovo:

(Bojan Đurić je poslanik LDP u Narodnoj Skupštini Repubike Srbije.)

Iz odgovora koji je Đurić,  na poslaničko pitanje koje je uputio 25. septembra, dobio iz Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, a koji mi je ljubazno dostavio, proizilazi da će iznosi rudne rente koje je NIS dužan da isplaćuje biti uvećani SAMO ukoliko bude povećana eksploatacija.

Setivši se ljudi iz Aranđelova koji se toliko nadaju da će se od iduće godine,  po slovu zakona, u njihovu jadnu kasu sliti ipak nešto više novca, ipak sam se latio pisanja.

Šta smo ovde imali?

Ministar Baćević navodi da će do „isteka roka važenja Sporazuma“ NIS plaćati iznos rudne rente po stopi koja je važila u trenutku potpisivanja tzv. Energetstko sporazuma.

Dakle, 3 posto, ali do kada? Ispada, u narednih 26 godina.  Naime, Energetski sporazum sa Rusijom ratifikovan je 9. septembra 2008. godine, s rokom važenja od  30 godina, s tim da će se po isteku tog perioda sporazum se automatski produžava za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi raskid ugovora devet meseci pre isteka.

Podsećanja radi, pre godinu dana  nekadašnji premijerov savetnik za energetiku Petar Škundrić najavio je da će izuzeće NIS iz povećanja rudne rente sa 3 na 7 posto (kako nalaže čl. 136 Zakona o rudarstvu iz 2011)  trajati do kraja 2012, odnosno „do završetka ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pančevu“.

Ostavljam tu mogućnost da ne umem najbolje da čitam sporazume, ali mi se nešto čini da u odredbi Energetskog sporazuma, koju citira ministar, ne postoji osnov za dugoročno izuzeće od povećanja rudne rente.

Kakve su posledice čitanja sporazuma, onako kako ga čita ministar? Prema podacima iz 2011, od ukupno 2,9 milijardi dinara uplaćenih na ime rudne rente, NISov udeo iznosi 2,1 milijarde.

Koliko će budžet države ali i budžeti lokalnih samouprava,  od kojih neke poprilično zavise upravo od prihoda od rudne rente, biti uskraćeni na godišnjem nivou, za sada postoje samo procene.  Jednu je izneo upravo poslanik Đurić.

(Istine radi, nisu u pitanju moji podaci, već podaci Uprave za trezor.)

Ko misli da je 25-26 miliona evra malo, tome ne mogu da pomognem.  U Aranđelovu jako dobro znaju koliko je i milion dinara, naročito onih koje nedostaju – mnogo.

(Više o ovoj temi možete pročitati u postu Rudna renta: koliko zapravo (ne)znamo?)

Advertisements
Uobičajen

2 thoughts on “Rudna renta (part II): Tumačenje sporazuma

  1. Goran Radosavljević kaže:

    Poštovani Denise,

    Pročitao sam Vaš blog i ne mogu a da ne odgovorim na njega. Pre toga, želim da kažem da ja lično smatram da je naknada za korišćenje mineralnih sirovina u Srbiji bila niska i da je izmenama Zakona krajem 2011. situacija malo bolja, ali da postoji prostor za dodatno poboljšanje. Ja sam dugo godina pisao na tu temu još dok je NIS bio državna kompanija. Evo Vam jedan link na tekst sa početka 2007. godine koji se direktno tiče rudne rente na naftu u Srbiji sa poređenjem sa regionom http://www.fren.org.rs/sites/default/files/qm/034_km7-00-ceo.pdf

    Međutim, sa nekim stvarima u Vašem tekstu ne mogu da se složim, a probaću to i da argumentujem. Pre toga, moram da kažem da od pre mesec dana radim u NIS, a da sam pre toga 5 godina radio u državnom sektoru (inače upravo završio doktorat iz Javnih finansija) tako da imam dobar pregled ove teme sa svih strana.

    Prvo, sa konstatacijom da će se povećanjem rudne rente sa 3 na 7% dobiti oko 30 mln evra više u budžetu moram da se složim (tačno 32,7 mln evra više u 2012. godini zajedno za naftu i gas). Međutim, to je isto kao kada bi ste rekli da ćemo budžet napuniti povećanjem PDV na 25%, pa povećanjem poreza na zarade na 20% ili doprinosa na… Sve je to tačno, ali pitanje je da li je i ekonomski opravdano.

    Drugo, činjenica je, a lako možete da proverite, da dok je bio u državnom vlasništvu, NIS nikada nije ni jedan dinar od rudne rente uplatio u budžet, iako ta obaveza po Zakonu o rudarstvu postoji od 2002. godine. Nikada ni dinar. Sada je u 2012. godini platio oko 2,8 mlrd dinara, pre toga u 2011. god 2,1 mlrd.

    Treće, pre nego što smo prodali NIS (ne želim da ulazim kako i na koji način, koliko para i sl.) obavezali smo se da uslovi poslovanja neće biti menjani. Međutim, sada kada je novi vlasnik od kompanije velikog gubitaša, napravio najveću regionalnu kompaniju (trenutno NIS ima benzinske stanice u još tri zemlje regiona, a u planu je otvaranje u još dve zemlje) shvatili smo da tu ima para i ajde da baš tu kompaniju još malo da ošišamo. Da se razumemo, ja lično mislim da su ta ogromna sredstva postojala i ranije i da je NIS bio profitabilan, ali se rasipalo, svašta finansiralo i kralo, pa to nije moglo da se vidi. I o tome sam pisao još pre 5-6- godina. Ali NIS je bio državna firma i to tada nije bilo tema.

    Ono što je po meni najveći problem je da investitoru, koji je trenutno najveći investitor u Srbiji, kažemo da smo ga malo prevarili i da sada kada je došao na tržište, počeo da investira, povećao produktivnost, mi naprasno menjamo dogovor. A to na žalost nije jedini dogovor koji menjamo. Takođe mu saopšatavamo da dozvole i licence koje su mu dale prethodne vlasti više ne važe već i ova mora ponovo da ih izda (verovatno da se dobije još malo para). Pa problemi sa istražnim pravima, pa imovinski problemi i mnogi drugi u koje ne bih da ulazim. Posle svega nabrojanog, ne čudi me najava da u 2013. godini ne očekujemo ni jednog novog investitora. Dobro, možda dođe neki kvazi investitor koji uloži milion evra, a od države dobije 5 miliona, ali te odavno ne računam.

    I da se vratim na početak priče, slažem se da će država za tri godine od veće rudne rente dobiti oko 100 mln evra. Odlično, rekao bih, sa stanovišta fisklane politike. Manje ćemo da stežemo kaiš, više da trošimo. A investicije? Ko šiša investicije, daj da sada malo povećamo plate i tekuće rashode dok ima odakle. A za posle ćemo videti. Sa tih 100 mln evra može da se otvori oko 100 novih modernih benzinskih stanica i zaposli najmanje 400 ljudi na njima. Direktni fiskalni efekti takve investicije su dugoročni (porez na dobit, porez na zarade i dr.), a indirektni efekti verovatno mnogo veći nego tih 100 mln od rudne rente…

    Posle svega mogu slobodno da kažem da smatram da je dobro što smo NIS prodali velikoj svetskoj kompaniji (da smo se prema njoj domaćinski ponašali mogli smo i bolje da je prodamo, ali nismo), a ne OMV, MOL ili Hellenic, koje bi isti taj NIS kasnije po višestruko većoj ceni prodale tom istom Gaspromu (sad se to dešava u BiH, a desiće se i u još nekim zemljama).

    Na kraju, miislim da je najbolji način da se iz ovog problema izađe tako što će da se pregovara, ali za stolom, a ne preko medija kako to sadašnja vlast radi. Siguran sam da bi način kako je to urađeno sa duvanskom industrijom (dogovora se akcizna politika u srednjem roku i onda investitori imaju sigurnost i mogu da donose dugoročne investicione odluke) mogao da se primeni i ovde. Samo to neko treba da pokrene. Prelamanje preko kolena i pogoršanje uslova poslovanje preko noći, siguran sam da nikome, ni državi ni investotorima neće doneti boljitak u srednjem roku.

    Srdačan pozdrav

    Goran Radosavljević

  2. Poštovani Gorane,

    Najpre, veoma uvažavam činjenicu da ste ste izdvojili vreme za čitanje mog bloga, pa potom i komentarisanje ovog posta.

    Ako sam dobro razumeo, mi se uglavnom slažemo oko konkretnih podataka/procena, ali imamo problem s činjenicama: ono što ja, naime, iznosim kao tvrdnje baziranje na činjenicama, vi tumačite kao moje kritičke sudove. Usmerene protiv kompanije u kojoj radite.

    U velikoj ste zabludi, poštovani Gorane. Kad je ova stvar u pitanju, kao i neke druge, zaista je teško, ma i najvećem zlobniku, pronaći ijedan validan argument kojim bi se moglo osporiti ponašanje NIS na ovom tržištu. Ne govorim pritom o raznoraznim utiscima, o uskomešanim emocijama, jalovoj nostalgiji, već – o poznatim činjenicama.

    Jedna od tih činjenica je ta da NIS ovde posluje i ponaša se striktno prema pravilima igre. Potpuno drugi „padež“ je – kakva su ta pravila igre i ko ih je kreirao. I ne samo ko, već i zašto su ta pravila takva kakva su. To je, kad je reč o renti, pre svega predmet kritike u mom postu.

    Izuzeće NIS-a od plaćanje rudne rente po stopi od sedam posto posledica je, kažu, odredbe tzv. Energetskog sporazuma. Učtivo je pretpostaviti da je 13. član tog Sporazuma, koju kao da je lično Pitija pisala, predložila ruska strana i to je, s aspekta interesa, potpuno legitimno. Problem je, međutim, u našoj strani koja je tako sročenu odredbu, preširoko definisanu, onomad prihvatila. Zašto je, o tome mogu samo da nagađam, ali, da, imam svoje mišljenje o tome. Međutim, svi sa kojima sam razgovarao tvrde da se povećanje rente ne može svrstati ni u jednu od tri pobrojane delatnosti (u članu 13.) koje su izuzete od naknadnog oporezivanja od strane države Srbije. Džaba, tumačenje Sporazuma, a na toj liniji su i naši zvaničnici, tvrdi suprotno.

    Koliko je ova tema neprijatna možda najbolje svedoči činjenica da resorni ministri nisu našli za shodno da odgovore na moja pitanja, a neka se upravo odnose na tumačenje te odredbe. Ako za njih još i mogu da nađem opravdanje, za to što mi NIS nije odgovorio na pitanja koja su se ticala prevashodno egzaktnih podataka o godišnjoj proizvodnji i visini iznosa rudne rente, ne umem. Tim pre jer NIS u ovoj priči nema zbog čega niti od koga da se brani: igra po pravilima.

    Slažem se s vama da bi bilo uputno da se ponašamo korektno prema onima koji su došli ovde da investiraju, koji još planiraju da ulažu i pritom ispunjavaju sve obaveze prema državi. Nadam se da ćete se vi složiti sa mnom da bi takođe bilo uputno da država povede više računa o uslovima koje stvara za nove investitore. I da bi u tom procesu neizostavno morali da dominiraju ekonomski interesi države. Da je tako bilo oduvek, ne bi bilo ni mog posta, a ni ove prepiske.

    Srdačan pozdrav.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s