Politika

Upotreba ubistva


„Ako su, kao što kažu, toliko dugo (od avgusta 2010.) znali za Bin Ladenovu lokaciju, jedini racionalni razlog zašto su se baš sada odlučili da stupe u akciju je – popravljanje Obaminog rejtinga…“

Mnoge spekulacije ovog tipa pojavile su u medijima nakon likvidacije šefa Al Kaide i  otvorena su brojna pitanja;  neka su, elem, ponovo otvorena netom pošto su vrlo nespretno zatvorena (courtesy of Obamina administracija). Mene su ipak od svega najviše zaintrigirala promišljanja na temu tajminga koji je izabrao šef Bele kuće, kao i eventualnog motiva čisto političke prirode koji su stajali iza takve odluke, bez sumnje najkapitalnije u njegovom dosadašnjem mandatu.

Odmah po saznanju o ubistvu OBL, i meni se, priznajem, teza o političkoj motivaciji učinila kranje smislenom.


Na drugu loptu, tu mi ipak nešto nije štimalo: ok, Obama ima Osamin „skalp“, nacija je u euforiji, stižu pohvale i od republikanaca, rejting skočio, no može li se ovakva vrsta pobede kapitalizovati na predsedničkim izborima koji su TEK za godinu i po dana? Naročito ukoliko priželjkivane pobede, ili makar ohrabrujući rezultati, budu izostali na drugim frontovima, za koje su birači neuporedivo zainteresovaniji od ratovanja sa Al Kaidom.

Činjenica je da su silna istraživanja javnog mnjenja nakon likvidacije OBL pokazala da Obama u svakom slučaju beleži rast popularnosti, premda je taj kapital varirao od agencije do agencije.  Istorija nas uči da se ovakvi momentumi ne mogu na kapitalizovati na duže staze. Evo, kao najbliža analogija ubistvu OBL uzima se hapšenje Sadama Huseina. Ovaj događaj iz decembra 2003. doneo je Džordžu Bušu skok rejtinga od 8 procentnih poena (sa 55 na 63), ali se u roku od dva meseca taj kapital ne samo istopio, već je podrška američkom predsedniku bila manja nego u decembru. Ono što u bitnom razlikuje dva slučaja jeste famozni tajming – Sadam  je ipak uhapšen baš pred početak izbornog procesa u SAD, u čijem je novembarskom finalu Buš reizabran za predsednika.

Dobro, mislim, proći će, pašće rejting. Ali, zašto bi se Obama libio da u kampanji iduće godine pusti prigodan ad, u kojem se hvali svojim trijumfom, s jasnim ciljem da sve podseti kako ume nemilosrdno da se obračunava s državnim neprijateljima, kako je sposoban commander-in-chief…Da li je to možda TA računica?

Još malo istorije. Ne računajući ubijenog JFK, u poslednjih 100 godina samo je jedan američki predsednik iz redova Demokratske partije u Beloj kući proveo samo četiri godine. Džimi Karter je aprila 1980. poslao američke specijalce (Delta forces i Zelene beretke) u akciju oslobađanja talaca koje su Homeinijevi fanatici držali u američkoj ambasadi u Teheranu. Avaj, operacija „Orlova kandža” doživela je potpuni fijasko, pale su žrtve među američkim vojnicima dok su, povrh svega, taoci ostali tamo gde su i bili od 4. novembra 1979.

Birači to Karteru nisu oprostili, i to ga je koštalo reizbora za predsednika SAD.

Sa svim nepoznanicama i dilemama koje imam obratio sam se dr Željki Buturović. Željka živi u Vašingtonu, saradnica je IBOPE Zogby International, kolumnistica Politike i jedan od autora na blogu trzisnoresenje.blogspot.com. U intervjuu koji smo uradili za Nedeljni Dnevnik, Željka je govorila o političkim implikacijama ubistva OBL po američku političku scenu kao i po pitanju njene spoljne politike.

Ovde objavljujem deo odgovora – one koji, rekao bih, u značajnoj meri pružaju sliku o tome šta je Obama ovom akcijom dobio, šta bi mogao da dobije,  a šta samo želi da dobije.

– Da je Obama mogao da bira trenutak, ne verujem da bi odabrao ovaj sad jer do izbora ima još godinu i po dana. Daleko bi mu se više isplatilo da se ovo desilo ili za godinu i po dana ili npr. krajem oktobra prošle godine, što bi mu tada možda dalo šanse da zadrži Predstavnički dom Kongresa, koji su u novembru preuzeli republikanci.

– Mislim da ne bi trebalo precenjivati mogućnosti bilo koga, pa ni predsednika SAD, u upravljanju pojedinostima ovakvih događaja. Dok Osama bin Laden nije ubijen, oni zapravo nisu bili 100% sigurni da se on nalazi u toj kući. „Kašnjenje“ između prvog lociranja kurira i ubistva je rezultat složenosti akcije i potrebe za skupljanjem dodatnih podataka, a ne političke kalkulacije, koja, kao što rekoh, zapravo i nije optimalna po Obamu.

– Dugoročno gledano, za Obamu može da bude značajno što je ovom akcijom izbio republikancima jedan potencijalni adut iz rukava. Republikanci su, inače, taj adut – Obamin „mek“ pristup terorizmu – donekle koristili krajem 2009. u Masačusetsku pred izbore za upražnjeno mesto u Senatu, dok je opet u kampanji za izbore za Kongres prošlog novembra malo korišćen . Dakako, uvek postoji mogućnost da se ta vrsta napada aktivira na predsedničkim izborima, no posle svega to republikancima neće biti lako.

– Ne verujem da će ubistvo OBL mnogo da osnaži Obaminu pregovaračku poziciju (u odnosima sa Predstavničkim domom Kongresa). Setimo se januara 2009, kada je rejting tek izabranog Obame bio astronomski a republikanski predstanivici u Kongresu mekši (i naravno malobrojoniji) od ovih sada. I tada niko od njih nije glasao za ekonomski stimulus; uopšte podrška koju je od njih dobio za svoje inicijative je bila zanemarljiva. A sada je budžetska situacija mnogo ozbiljnija, relativna politička moć demokrata (sa sve ovim poslednjim uspehom) mnogo manja, a republikanci u Kongresu relativno više zainteresovani za ideologiju nego za kompromise.

Uobičajen