Postoji li išta gore od neprijatnog iznenađenja? O, da, postoji, i to je ona posebna vrsta neprijatnog iznenađenja s kojim se, ako imate sreće – tek povremeno, suočavate odmah nakon buđenja: nad lavaboom. Tek sekunda je potrebna da megastresno napustite stanje u kojem vam od vitalnih organa radi samo srce, i spoznate definiciju prave katastrofe. A usto i sopstvenu nemoć. Koja odzvanja kupatilom dok očajnicki odvrćete slavinu do kraja, nadajući se, šta drugo, da se time ipak nešto može postići…
Ovako sam počeo svoju kolumnu u jednom magazinu pre pune četiri godine. U međuvremenu je, pogađate, sve ostalo po starom: o odluci lokalnog javno-komunalnog preduzeća da u mom kraju planski i u svrhu održavanja sistema isključe vodu, i dalje saznajem dockan. Naučena lekcija – da u kući uvek moram da imam zalihe ne-pijaće vode – dovoljna je tek da ovlaš ublaži totalni očaj. Prosto, kolike god da su mi zalihe, one eto nisu dovoljne. Razumećete ovo…
Kada sam se nedavno požalio portparolu JKP Vodovod i kanalizacija Davoru Santraču na činjenicu da građani – a korisnici, je li, njihovih usluga – i dalje nisu u dovoljnoj meri informisani o tome da će im, zbog planiranih radova, slavine ostati suve – a to se po pravilu događa ujutro – gdin Santrač me je podsetio na to da njegova firma redovno obaveštava javnost o planiranim prekidima u isporuci vode u pojedinom delovima grada. I u tu svrhu, naglasio je, koriste sve raspoložive medije. I da- imaju svoj kol-centar gde građani mogu da dobiju sve neophodne informacije.
Da, poznato mi je: ta obaveštenja se objavljuju u lokalnim dnevnim novinama, pa tako i u listu u kojem radim, na raznim veb sajtovima, a emituju se i u tzv. blokovima servisnih informacija na lokalnim radio stanicama, odnosno na televizijama.
To je za mene neprihvatljiva obaveza, uzvratio sam – da svakog dana moram da pratim lokalne elektronske medije i posećujem veb sajtove, uznemiren od pomisli da je Preduzeće odlučilo da možda baš sutradan ujutro i baš u mom kraju isključi vodu. A objavljivanje takve vrste obaveštenje u štampanim medijima, besmislica je svoje vrste: ono se pojavljuje u novinama u danu isključenja, pa tako ono što je za Preduzeće u trenutku slanja saopštenja redakcijama bilo futur, za vas je , kad se dočepate novina, najčešće teški pluskvamperfekt. Osim ukoliko niste u cik zore otišli do kioska. Nisam od takvih, mea culpa.
Pre četiri godine sam, analizirajući problem, došao do zaključka da bi slanje sms-ova sa obaveštenjem o planiranim isključenjima vode bilo najefikasniji način informisanja građana imajući u vidu još ondašnje podatke o broju korisnika mobilnih telefona u Srbiji ; ondašnju kolumnu sam otuda i naslovio, kao i ovaj post, sa “SMS koji nedostaje”. Jer, pored svih onih besmislenih smsova o nove godine i verske praznike, pa o sniženjima, nastupima, referendumima, glasanjima…sms od pošiljaoca koji mi, istina, nije u phonebooku i čija sadržina obično ne razvlači osmeh, ali bi zato bio i te kako koristan, i dalje ne stiže.
– To može biti tema za razmišjanje – odgovorio mi je gospodin Santrač nakon što sam mu predočio ideju – ali najpre moramo da utvrdimo koliko bi uvođenje takvog servisa koštalo.
Za početak, skrenuo sam mu pažnju, mogli bi da o tome štogod saznaju od kolega iz, takođe, JKP Novosadska toplana, koji su taj servis uveli još u grejnoj sezoni 2008/09, i godišnje pošalju i do 300.000 smsova… Kako to znam? Pa, znajući za to, pošto me tim putem redovno obaveštavaju, poslao sam im e-mailom nekoliko pitanja, ne krijući pritom da ću te informacije iskoristiti u blogpostu :), i u roku od 24 časa od Sektora za odnose sa javnošću – stigli su odgovori. (Napomena: osnovna delatnost NS Toplane – isporuka toplotne energije – kao i kvalitet te usluge, nije tema ovog posta!).
I, evo, u kojim situacijama Toplana koristi obaveštavanje putem sms:
Kako se građani mogu prijaviti za ovu uslugu:
Uvođenje ovog servisa, kako su mi rekli, bilo je BESPLATNO, odnosno “to je jedna od usluga koje pruža Korisnički servis”. Da vidimo, kakvi su im troškovi:
Sve u svemu, u proseku 60.000 dinara mesečno, što, biću drzak da primetim, ne predstavlja kolosalni trošak za ma i prosečno javno-komunalno preduzeće u ovoj zemlji. Kada bi me neko naterao da izaberem samo jedan lokalni-JKP-sms-servis, bez razmišljanja bih se odlučio – za JKP Vodovod i kanalizacija.
Blagovremeno poslat sms nas, naravno, ne bi u potpunosti lišio jutarnjeg očaja nad suvim slavinama, ali bi nam bar donekle umanjio stres koji proizvodi osećaj gori od svakog neprijatnog iznenađenja.
Na vreme kupljene količine pijaće vode i obnovljene zalih nepijaće, obaška.
Slažete li se?
Denis Kolundžija's Blog 