Ostalo

Parametri uspeha (iz ugla moderatora)


Postoji taj problem u situaciji kada muškarac vodi panel u kojem učestvuje šest uspešnijih žena od njega: ako je previše provokativan i bezobrazan, percepiraće se kako u njemu kulja zavist i ljubomora, možda čak i seksizam; ako, pak, ostane sabran i umeren, ispašće da je prihvatio ulogu inferiornog. Bruka za muški rod, ili već tako nešto.

Nemam problem s tim da priznam da sam na panelu „Ženska tastatura“ sedeo s uspešnijim od sebe. Štaviše, sedeo sam za istim stolom s boljim u našoj profesiji, novinarskoj.  Uostalom, u kakvom ću društvu biti znao sam još kad mi je Robert Čoban ponudio da budem moderator panela na konferenciji Profemine 2013. Da li je medijski mogul imao neke paklene planove u glavi kada me je u febuaru kontaktirao, ne znam, ali priznajem da mi je to u nedeljama pre konferencije padalo na pamet. Dakle, sve sam to znao, ali sam svejedno prihvatio ponudu. I izazov, istovremeno.

Ako vas interesuje koliko je pored mene bilo još muškaraca na konferenciji posvećenoj ženama, njihovom položaju, problemima itd, razočaraću vas – ne znam. Nisam na to obraćao pažnju. Ne znam zbog čega bi to bilo važno, osim eventualno nekom ko se hrani kuriozitetima. Prikupljenim na tzv. ženskim konferencijama. Primećivao sam poznata i draga lica mojih tviteraša, i još više njih koje sam želeo da upoznam i sa njima razmenim makar rečenicu. Uspeo sam, nažalost, samo sa nekima, ali i to ubrajam u dragocena iskustva.

Image

(fotka preuzeta s fan page Konferencije)

U Suzani, Danici, Biljani, Vesni, Vedrani i Tatjani i pre konferencije video sam, a isto vidim i sada, a i naglasio sam to u uvodu, glasnogovornice stvarnosti. U tome su, iznad svega, sa čvrstim stavom koji odvažno brane. U tome, u iznošenju i odbrani stavova, kao i u obdukciji svarnosti kojoj su posvećene, svaka na svoj način, odvažnije su od kolega, muškaraca.

Istovremeno, prema uvreženim parametrima, moje dame – neka mi bude dozvoljeno da ih ovako nazovem – smatraju se veoma uspešnim. Pogledajte reakcije na postove na Tatjaninom blogu i posledični fitfluental, kao i čitanost Vedraninin postova i knjiga; pogledajte u koliko se pozorišta širom sveta igraju Biljanine predstave; pogledajte ko su najbolje novinarke u Srbiji u 2012. po izboru upravo NOVINARA; pogledajte tiraže Vesninih knjiga (verujte mi, impresivni su!).

Postoji, takođe, i parametar uspeha, ponekad baš neopravdano zapostavljan, koji se manifestuje u pridobijanju publike na konto posvećenosti angažmanu, kvalitetu i u onome što ostaje kao zaostavština nakon gledanja emisije, čitanja knjige, drame ili blogposta. I taj parametar ne poznaje rod – ili u tome uspevaš ili ne uspevaš.

I pre panela bio sam duboko svestan da je put žena do uspeha, po bilo kom parametru, nažalost, i dalje težak. I da uspeh koji postignu još uvek ne može da bude prihvaćen od čitavog društva, i da će, i sa jednog i sa drugog krila,  još ko zna koliko dugo biti dovođeno u sumnju  – kako, je li,  istovremeno mogu biti dobre supruge i majke i uspešne u svojim profesijama. Pomno slušanje izlaganja mojih dama bilo je surovo otrežnjujuće. Barem meni. Na neke od konstatacija zaista ništa suvislo nisam imao da kažem.

Slušajući ih, čak i u trenucima burne reakcije na moja „glupa pitanja“, uverio sam se u ispravnost odluke da prihvatim Robertov poziv. Baš kao ono što rade, uspešno, po bilo kom parametru, i njihovi odgovori na panelu snažno su me pokrenuli na razmišljanje. O muško-ženskim, ništa manje i o žensko-ženskim odnosima.

Voleo bih da je takvu reakciju sve to izazvalo i kod drugih, kod neznamimbroj prisutnih muškaraca, kao i onih koji su pratili panel putem livestreama. Ali, što da ne, i kod žena, prisutnih ili ne, svejedno. Za početak, i samo razmišljanje o tome što su moje sagovornice istakle, dakle o svakodnevim problemima i užasima sa kojima se susreću žene, koji se po difoltu guraju u treći, peti, osmi plan naše medijske zbilje, smatrao bih, imajući u vidu gde živimo, velikim uspehom ove konferencije, ali i predstojećih.

Uobičajen