Politika

Šaranje po tarabi


U komentarima na talas poskupljenja odmah s početka godine, ekonomisti su kao racionalno objašnjenje ponudili – pripremu za izbore. Po njima, poskupljenja u najvećoj meri generišu partijske firme sa ciljem da se – pošto tajkuni, je li, više nisu u modi – stvore dovoljne zalihe za „mirnije i socijalno odgovornije“ tonove u drugoj polovini godine, u osvit početka predizborne kampanje. Čak i bez jednog ponuđenog dokaza teze ekonomista ne zvuče nemogućim. Ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što je reč nemoguće odavno proterana iz srpskog jezika.

Položaj i stvarna uloga tzv. partijskih firmi, u prvom redu nebrojenih javnih preduzeća na lokalnom i državnom nivou, u periodu između izbora ali i uoči izbora nijednom nije pomenuto u aktuelnoj isrpljujućoj polemici o najpravičnijem izbornom sistemu u Srbiji. Krenulo je od posipanja pepelom zbog višegodišnje prakse aktiviranja blanko ostavki, a stiglo se do naprasnog zalaganja za većinski izborni sistem. Nema sumnje da bi građani Srbije, posle gorkih iskustava sa zatvorenim partijskim listama i proporcionalnim sistemom, najviše voleli da se na izborima opredeljuju za pojedince. Protivnici te ideje kao glavnu manjkavost tog sistema ističu nemogućnost da parlament obezbedi adekvatnu reprezentativnost svih građana Srbije. Pa i ono da Srbija nema dvostranačku demokratsku tradiciju, poput SAD  i, donekle, Velike Britanije.

Težnja ka ostvarenju „američkog“ ili „britanskog sna“, ili u našem slučaju – ambijenta u kojoj se male stranke neće pojavljivati kao ucenjivači, međutim, ne vodi samo preko promene izbornog sistema. Ne bi se Srbija približila više od milimetra tom idealu ako bi se samo stvorio pravni okvir da se poslanici na sledećim izborima biraju „po imenu i prezimenu“.

Pravi pomak, koji korespondira s „američkim snom“ a  bez daljeg bi za Srbiju bi ravan trijumfu na Mundijalu, označilo bi stvaranje uslova za ravnopravnu izbornu utakmicu. To bi, u prvom redu,  značilo da se budžeti za izborne kampanje pune isključivo od budžetske apanaže, članarine i ograničenih donacija pojedinaca i organizacija: preko interneta ili na donatorskim večerama, od volje vam. Za to vreme, javna preduzeća (p)ostaju to što im ime lepo kaže. Ipak, od svega toga najvažnija bi bila – kontrola finansija. Bez toga, možemo da ispišemo i 100 puta „čokolada“ na tarabi, svejedno nikad neće imati sladak ukus.

Sva je, ipak, prilika da ćemo se, uz neizbežno tutorstvo iz Brisela, ali uz još neizbežnije koprcanje nekako privesti savremenim standardima finansiranja stranaka i izbornih kampanja. Uostalom, već su nam na to skrenuli pažnju.

Stručnjaci za izborne sisteme uporno uveravaju javnost da ne postoji najpravičniji način izbora poslanika i da je otuda rasprava na tu temu zaludna. Koji će jedna zemlja primenjivati, zavisi od mnogo faktora. U Srbiji se nakon bezmalo dve decenije primene odjednom baca drvlje i kamenje na proporcionalni sistem. Ne, nije se on pokazao toliko lošim, koliko su stranke uspele da maksimalno iskoriste sve njegove rđave strane: one su svojim odnosom prema biračkoj volji i onima koji bi trebalo tu volju da reprezentuju uspeli da nakupe silnu omrazu kod građana, jer je izborni sistem postao obesmišljen. U svemu tome, proporcionalni sistem je ispao kolateralna šteta.

Manje stranke imaju, razumljivo, mnogo toga protiv ideje o uvođenju većinskog sistema: ispred svega, plaše se da će tu kajmak dominantno skidati dve najveće stranke u zemlji. Ostalima – tek mrvice. Istina, u jednom broju slučajeva stranačka pripadnost kandidata verovatno bi bila presudna. Ali, izborni ciklusi u Srbiji iznedrili su dovoljno primera koji pokazuju da su kvalitet i prepoznatljivost kandidata biračima važniji od njegove stranačke pripadnosti.

U SAD se do kandidata na izborima dolazi kroz tzv. primarne unutarstranačke izbore, na kojima negde glasaju samo članovi stranke, a negde su vrata svima otvorena Kada su pre stotinak godina osmišljeni kao ključna kvalifikaciona runda u izbornom procesu, ideja vodilja je bila da kandidati na izborima više ne budu po volji samo stranačke oligarhije. Prava mera je obično u ukrštanju velikih izgleda za izbornu pobedu i pretežne volje birača. I, ne pobeđuju baš uvek oni sa zastrašujučim budžetima, dakako legalno napunjenim – nekad je od toga važnije uveriti birače u posedovanje dostojnosti i odgovornosti da se u parlamentu na najbolji način štite njihovi interesi. Fikusi i nepoštedni korisnici privilegija, najčešće nemaju šanse sledeći put.

Birači u Srbiji sanjaju upravo drugačije poslanike, man’te se šaranja po tarabi.

(Detaljnije o predlogu drugačijeg izbora kandidata na izborima u narednom postu Pledoaje za pozitivnu selekciju.)

Advertisements
Uobičajen

4 thoughts on “Šaranje po tarabi

  1. Povratni ping: Tweets that mention Šaranje po tarabi « Denis Kolundzija's Blog -- Topsy.com

  2. gordana comic kaže:

    eto teksta, eto tebe, eto mene 🙂
    i – imam predlog za tebe:
    – hajde da popričamo ovde i da pokušaš nešto ti, a nešto ja, ti da pokušaš da na MOM primeru (na meni :)) dokažeš stavove iz sopstvenog teksta, a ja da pokušam da ti dokažem u čemu se sastoji sistemski pogrešna procena i pogrešna argumentacija o političkim strankama, poslanicima, izbornim sistemima i načinima da se sve ono što u tome stvarno ne valja – menja na bolje (čime, kada, kime, zašto i kako).
    Elem, osnovna ideja tvog teksta je (otprilike):
    TI KAŽEŠ:
    1. nije u pitanju izborni sistem, već načini finansiranja stranaka i zloupotreba javnih resursa, predlog rešenja je potpuna kontrola stranačkih finansija i drugačiji ljudi koji bi bili izabrani za poslanike, uz izmene u selekciji učešćem raznih vrsta javnosti (uključujući stranačke)
    JA PITAM: šta predlažeš kao promenu u finansiranju? znatno manja ukupna sredstva koja se uopšte mogu prikupljati, ukidanje finansiranja iz budžeta ili strožije kazne za prekršioce? veće nadležnosti kontroli finansiranja? kako do boljih ljudi? unutar stranke ili javnošću ili kombinovano? kako predlažeš da se propisima menja moralni kod i mentalitetske navike tako da to daje rezultate u razumnom roku (do dva izborna ciklusa)? ili predlažeš punu privatizaciju svih javnih preduzeća koja samo time postaju „nedodorljiva“ za stranke?
    TI KAŽEŠ:
    2. političke stranke su korumpirane, bez ugleda, i izvor su nevolja, zloupotreba opšteg interesa i tako su izvor problema koje ima celo društvo
    JA PITAM:
    jesi li siguran da su „sve političke stranke iste“ i da je „sve isto“ da su „svi isti“ i ako jesi – na čega se onda oslanjaš kao resurs u tvrdnji (ili nadanju) da je reforma tako zloćudnih organizacija uopšte moguća? (da ne bude zabune, pitam najiskrenije, nema ni mrve od „fishing differencies“, mislim da je pitanje važno per se, to „svi su isti“ ja smatram zloćudnim po ljude koji iskreno žele promene), dakle da li možeš da mi imenuješ resurs koji za promene na bolje postoji u drugim sektorima, ali ne i u sektoru koji okuplja ljude koji se učlanjuju u stranke?
    TI KAŽEŠ:
    3. u razvijenim demokratijama postoji utvrđena praksa kojom se dolazi do „dostojnih“ stranačkih predstavnika, praksa kojom se vrši pritisak za ostvarenje javnog, opšteg interesa i navodiš USA, državu koja ima potpuno različit (i, uslovno govoreći, evropski neprimenjiv) parlamentarni sistem od kontinentalnog, smatrajući ga dobrim za primeniti ga kod nas, bez obzira na nivo sličnosti, odnosno razlika
    JA PITAM:
    – šta od prakse i propisa koji važe u USA? način stranačkih izbora? način finansiranja stranaka ili pojedinaca? način lobiranja u kongresu? predsednički sistem? način političke komunikacije? elektorski sistem? učešće u korporacijama?

    Meni je potpuno jasno da u ovoj fazi debate (?) u društvu o izbornim zakonima, o reformama političkih stranaka, o korupciji i zloupotrebama javnih resursa i javnih dobara, o dostojnosti onih koji se bave javnim poslovima (bilo kojim) teško da može da se govori i piše, a da se ne upotrbljavaju „opšta mesta“, generalizacije, utisci, ponovljene tkz. analize političke scene kod nas, uz neminovno dodat opis vrlo niskog ugleda koji kod nas imaju političke stranke ili institiucije kojima (nakon izbora) upravljaju ljudi iz političkih stranaka, dakle – potpuno mi je jasno da drugačije osim tako verovatno ne može, da još uvek ne može da se debatuje (?) sektorski, s presekom postignutih promena na bolje (ako ih ima) ili s prikazom konteksta u kojem poliitčke stranke deluju (ili se reformišu), i iz toga sledi moje poslednje pitanje (i ono nema direktne veze sa tvojim tekstom):
    JA PITAM: zašto se i na osnovu čega smatra da će istrajavanje na toj i takvoj argumentaciji za promene u ovoj fazi debate (?) dati bilo kakav poželjan rezultat? zašto ljude koji gorljivo zastupaju većinski izborni sistem (dvokružni, nokaut, s tri kandidata, kakav god) sa 250 izbornih jeidnica, ZAPREPASTI kad ih ja pitam – OK, a šta misliš ODAKLE bilo kom kandidatu TA JEDNA izborna jedinica, kako on/ona postaje kandidat, ko i kako o tome odlučuje? zašto se smatra dobrom argumentacijom opisati da je „stanje sa strankama katastrofalno“ i onda odmah potpom izraziti očekivanja da se to isto stanje može – promeniti na bolje? KO da menja? te iste stranke odnosno stranački predstavnici koji donose zakone? pritisak javnosti? EU integracije? „neki novi klinci“ ? KOME se javnost obraća sa zahtevom za promene i reforme, ako istovremeno šalje poruku „ovi postojeći to ne mogu da izvedu“?
    Samo je o ARGUMENTACIJI reč, o SREDSTVIMA kojima se želi ostvarenje CILJA koji nam je (mislim) zajendički i nesporan:
    – znanje, odgovornost, dostojnost, zaštita opšteg interesa i jasne, kontrolisane finansije političkih stranaka

    Pretpostavljam da ćemo umeti da popričamo bez nesporazuma, (ako ti bude zanimljivo), jer je tvoj tekst jedan od vrlo, vrlo, vrlo retkih koji meni „liči“ na dobar analitički i kritički pristup, nije samo uobičajeno vajkanje, opšta mesta i loše prikriveno navijanje za nekog personalno ili za neku stranku, pojedinačno (što je sve legitimno) ali takav, drugačiji i „vajkajući, moralizatorski“ pristup meni ostavlja jako malo prostora za dijalog (jer se takvi tekstovi i ne pišu zbog dijaloga :))))

    p.s. izvini što je ovaj komentar ovako dugačak i drago mi je ako si stigao dovde (da pročitaš izvinjenje) jer će to značiti da te nisam „izgubila“ na prvoj trećini teksta :))

  3. Draga Goco,

    Ako čitaš redovno moje novinske tekstove sigurno si uočila da ne spadam u kategoriju novinara kojima se, po difoltu, dobronamernost i kritika međusobno isključuju. Kada kritikujem, činim to kako bih ukazao na problem, anomaliju, nedoslednost ili pak na neko, po mom sudu, loše rešenje koje nije u interesu javnosti. Samo u tom smislu, kao mete kritike, za mene su sve stranke iste; stranke na vlasti, prirodno, u tome imaju solidnu prednost.
    Kada imam priliku, a blog mi pruža tu mogućnost, trudim se i da odem korak dalje: da predložim konkretna rešenja. Upravo će takav biti moj naredni post, Pledoaje za pozitivnu selekciju. I o toj temi bih voleo da se na ovom mestu povede diskusija, i tu s radošću očekujem tvoj aktivni doprinos.

    Da se vratim na tvoje komentare. Držim da u ovom trenutku izmena izbornog sistema nije od suštinske važnosti za politički sistem Srbije. Pri tome, ne mislim da je to nevažno pitanje, daleko bilo! Bio bih i više nego zadovoljan kada bih pokretanje pitanja promene izbornog sistema mogao da doživim kao otvaranje demokratske polemike u javnosti o potrebi za promenom sistema koji ne odgovara Srbiji. Međutim, niko me do sada nije ubedio da je posredi upravo ovaj razlog. Indikativno je da je razmena stranačkih stavova o mogućnosti promene sistema usledila nakon kritika EK povodom blanko ostavki. Istovremeno, spekulacije medija da je u pitanju tek tzv. koaliciono disciplinovanje – plašenje manjih partnera većinskim izbornim sistemom i uz to, planovima o pravljenju Velike koalicije nakon narednih izbora – niko do sada nije ubedljivo demantovao. Ili se, možda, meni tako čini.

    Držim, dalje, da je za veći ugled Parlamenta, za politički sistem, za demokratiju, za Srbiju, od samo izbornog sistema mnogo daleko važnije kakve ćemo poslanike izabrati. Postojeći sistem kreiran je po meri stranačkih oligarhija koji moćnim mehanizmima klijentelističke provinijencije drže poslanike (čast izuzecima!) pod punom kontrolom. Utisak o Parlamentu građani ne stiču samo na osnovu njegove – izvini na izrazu, ali verujem da se razumemo – produktivnosti, već i na osnovu ponašanja i delanja samih poslanika. O našem Parlamentu dominira utisak da poslanici koji sede u njemu ne zastupaju niti se bore za interese građana i građanki. U tom smislu, izmenjeni izborni sistem – uvođenje čisto većinskog ili personalizovanog proporcionalnog, za šta se zalaže tvoja stranka – mogao bi da bude od velike koristi. Glasajući za predloženog kandidata jedne stranke, birači će na prvim izborima, pretpostavimo, na neviđeno podržati izbor stranke prema kojoj tradicionalno imaju simpatije. Ali, ukoliko taj poslanik ne ispuni njihova očekivanja, ne bude se maksimalno zalagao za izbornu jedinicu u kojoj je izabran ili na neki drugi način bude doveo u pitanje njihov izbor, građani će tog poslanika, i pored toga što ga je stranka ponovo kandidovala, kazniti na narednim izborima. To bi nateralo stranke da vremenom počnu da vode računa da na izborima imaju kandidate koji su dostojni birača i njihovih interesa.

    Granice izbornih jedinica, naravno, crtaju stranke u Parlamentu i ti bolje od mene znaš koliko je to neodoljivo za „muvanje“. Džerimendering, je l’ tako. I to nije nikakav naš specijalitet: eno, novo crtanje granica kongresnih okruga sprema se i u SAD, sad nakon što je objavljen novi popis stanovništva. Kada bi takav predlog bio objavljen, a miriše na „nameštanje granica“, u raspravu bi mogla da se uključi javnost preko medija. Mi u Dnevniku kritikovali smo uoči pokrajinskih izbora 2004. godine predlog „geografije izbornih jedinica“, i na kraju je, na svu sreću, taj predlog bio povučen. Možda je to bilo zbog pritiska, a možda su stranke u Skupštini Vojvodine sami uvideli koliko je taj predlog bio loš. Nije ni važno, važno je da je usvojen predlog koji od tada ne dovodio u pitanje regularnost i demokratičnost izbornog postupka.

    Tu je zatim – finansiranje političkih stranaka, pa tako i kampanja. Nemam naročitih primedbi na zakonsko rešenje o visini donacija. Imam zato problem s utiskom da se stranačke knjige opasno štimuju, a onda i njihovi završni izveštaji. Strašno grešim? Sasvim moguće, Goco, i nemaš pojma koliko bih voleo da sam u krivu. Ali, kad pročitam da je za lokalne izbore jedna stranka potrošila 12000 dinara, a neke nisu ništa dobile, prikupile pa ni potrošile, koliko je potrebno „popiti droge“ da bi se u ovako šta poverovalo!?!?! U Srbiji je bolno nedostajuća reč – kontrola. Stranke mogu da saopšte bilo šta, prosto, ne postoje uslovi da se obavi sveobuhvatna i STVARNA provera stranačkih finansija. Kažnjavanje za evetnualne mahinacije, ovde su u sferi naučne fantastike.

    Nisam sklon tezi da bi samo privatizacija javnih preduzeća te firme uspela da izuzme iz stranačkih poseda. Ima načina da se to reši – dovoljno bi bilo da se uvede kontrola trošenja para tih preduzeća. Onda one, držim, više nikome ne bi bile toliko privlačne. Ali, za to je potrebna politička volja. Ima li je? Vidi li se na horizontu. Ne puta dva.

    Dugo već slušam kritike da previše pratim američku političku scenu i da sam nerealan u pokušajima da „prenesem pelcer“. Tačno je da mi je to pasija, ali upravo otuda što je toliko pratim uspeo sam da uočim da ni ona – američka politika, dakle – nije savršena. Ima li stranačkih prebega? Ima, ni oni to nisu uspeli da iskorene. Ima li korupcije. O, da, ima! Ima li pronevere donacija za kampanju za lične potrebe? Nego šta – eno, Organi proveravaju finansije Kristine O’Donel, kandidatkinje za senatora iz Delavera, pod sumnjom da je deo kampanjskih para potrošila nenamenski. Stvar je u tome da je sve to otkriveno zahvaljujući – kontroli. Ok, verovatno im dosta toga i promakne. Ali, kad je kod nas osuđen na zatvorsku kaznu neko kalibra Toma DeLaya, vođe republikanske većine u Predstavničkom domu od 2003 do 2005. koji je nedavno osuđen na tri godine zatvora zbog pranja novca?

    Složio bih se sa tobom da ima toga iz američkog sistema što je teško, gotovo nemoguće primeniti u Srbiji. Hm, predsednički sistem…Ok, o tome neki drugi put.

    Uz zahvalnost što si odvojila vreme da bi ispisala komentare na moj post, pozivam te na nastavimo polemiku o ovoj, pogotovo ako nisam uspeo da odgovorim na sve tvoje primedbe, ali i drugim temama, ovde ili na nekom drugom mestu. Od volje ti.

    Od polemike sa tobom samo je veće zadovoljstvo poznavati osobu kojoj političke visine nisu jedino mesto kretanja, obitavanja i razmišljanja.

  4. gordana comic kaže:

    PREDLOG:
    ako hoćeš da napraviš dobru procenu o tome KADA, KAKO i NA KOJI NAČIN može doći do osetnih reformi političkih stranaka, najbolji mehanizam je da se napravi vremenska skala i (za početak) samo par parametara koje na toj skali pratiš, najveći problem je da ti skala ima „dobre“ granice, recimo:
    1. 1990 – 2010
    2. 1990 – 2000
    3. 2000 – 2005
    4. 2005 – 2010
    to su (recimo) neka četiri (s mnogo dobrih razloga) dobra vremenska perioda (skale)
    pa ondaK uzmeš (recimo) sledeće parametre za „monitoring“:
    1. propisi o finansiranju
    2. propisi o osnivanju
    3. izborne zakone
    4. načine stranačkih izbora
    i primeniš ih na željene stranke (sve ili one koje smatraš relevantnim u bilo kom smislu) ili na ceo kontekst društva i države za tu vremensku skalu

    Samo (možda) izgleda komplikovano, ali ne troši ništa više vremena nego pisanje bilo kog teksta, sve je dostupno i lako pronaći.
    Zašto ti takvo šta predlažem?
    Zato što se onda može preći sa dijaloga na – debatu, sa dobre volje da se saslušamo o bilo čemu na razmenu argumenata o pojedinačnoj, sektorskoj proceni.

    Može se uzeti bilo koja vremenska skala i bilo koji parametri, ovo je samo PREDLOG da popričamo – produktivno, jer mi se čini da nam to uopšte ne bi loše išlo, naprotiv 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s