Ostalo

Zagledan u zube


Juče sam vodio sina u izvesni hipermarket da preuzme novogodišnji paketić. Uputili smo se tamo dubokooprečnih emocija: on, kao i svako dete od 6 godina, euforičan, u naponu neizdrža od trenutka kada je izašao iz vrtića; ja, s druge strane, s mukom se teram da budem srećan zbog njegove sreće.

O nameri tog hipermarketa da daruje paketićima državnu ustanovu u kojoj deca provode vreme dok su im roditelji na poslu, čak su i mediji izvestili.  Sve divno i sve krasno. Vaučer nam je podeljen početkom nedelje i na njemu je čitko bilo ispisano da preuzuimanje paketića počinje od srede, 15.12. u dotičnom hipermarketu.

Razum u sadejstvu s iskustvom nalagali su da akciju makar odložim do poslednjeg dana datog roka (kraj decembra), kako bismo, dakako, izbegli gužve koje su neminovne uvek kada se nešto deli džabe. Avaj, klinac već ume da „čita“ datume tako da nije bilo šanse da ga obmanem. Akciju čak nije bilo moguće pomeriti na danas – toliko ga je tresla euforija. Dobro, svi smo to prošli, znamo kako je.

Da je bilo do mene, vaučer ne bih ni preuzeo. U startu mi je smetalo to što se  paketić podiže u hipermarketu. Pa su mi rekli da nije pristojno poklonu gledati u zube, firma se „otvorila“, darivala decu, a znam li koliko je dece u pitanju. Znam, pa? Znam ja i to da ne bio problem da se za tih nekoliko hiljada paketića obezbedi prevoz do vrtića gde bi onda iznajmljeni Deda Mraz (za kojeg su svi roditelji i ovako keširali) imao barem šta da podeli deci.

Iz aviona se videlo  u čemu je trik: da se porodični dolazak po paketić pretvori u šoping. Mislim, već kad smo tu, ajde da nešto pazarimo, i ovako u kući nemamo to i to…

S aspekta darodavca, krajnje legitiman potez. Mi darujemo, mi diktiramo pravila, a profit nam je, što da krijemo to, svetinja. Uzmi ili ostavi. Za državnu ustanovu u kojoj deca provode vreme dok su im roditelji na poslu, to je bila ponuda koja se nipošto ne odbija. Poklonu se u zube ne gleda.

O korporativnoj odovornosti nemam zabluda: ne laje kera sela radi, već sebe radi. U ovom slučaju sve se odvijalo po udžbeniku. Prvo sebi stvorimo pozitivan publicitet, a onda i profit. Idealno.

Sve svoje nemire, naravno, prećutao sam klincu. Ok, ako već tako mora da bude, daj da to barem odrade sa stilom, da odgovore očekivanjima dece. Da zabašure jasnu nameru.

Aha. Tamo, među rafovima, među svim onim roditeljima (od kojih bi jedno od njih ostalo uz dete a drugo bi, je li, „kad smo već tu“ otišlo u pazar nabrzaka!) i silnom dečurlijom, nije me iznenadio omanji gabarit darova namenjenih deci. Pa, dobro, deli se na hiljade komada, nisam ni očekivao izdašnije. Ali, Deda Mraz…mršav, s nekim presmešnim stomačićem, odeven u wanna be kostim Deda Mraza, prejadna brada od već istanjene vate, tako da je deci odmah bilo jasno da nije u pitanju pravi Deda Mraz… i neki usiljeni dijalozi, što je moguće kraći, kako deca u redu ne bi izgubil strpljenje…

Na putu do kase sveodočio sam kako naglo kopni euforija koje se pola sata ranije jedva smestila u auto. Pola sata nakon kase, kad je paketić konačno otvorio…imao sam utisak da mu je to najgori dan u životu. I sve u roku od sat vremena! Malo li je za jedno dete? Za sadržaj paketića još sam i mogao da mu ponudim opravdanje, ali kako da mu objasnim da su darodavci imali sve drugo na umu, osim toga kako da i deca budu srećna i zadovoljna? A njima za to barem ne treba mnogo. „Ugojeni“ Deda Mraz sa „pravom“ gustom i ko sneg belom bradom, dovoljno je da iluzija još malo poživi.

Dok je ne smeni konzumerizam.

Advertisements
Uobičajen

3 thoughts on “Zagledan u zube

  1. :((
    Pre dva miliona godina, kad sam bila mala, imala sam tu sreću da mi roditelji rade u „dobrim firmama“, i još uvek se sećam tih poklona, TIH Deda Mrazova, viršli koje smo dobijali, igračaka i svega…

    A jednom ću ti napisati i kako smo mi, kao klinci, učenici srednje medicinske, išli sa novogodišnjom predstavom po bolnicama…
    Slepci jedni, pojma nemaju kako dete to može da upamti :(.

  2. Povratni ping: Zagledan u zube | www.blogovnik.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s